Ягодина

Ягодина
Ягодина
Байрак	Илтамга
Часовой пояс	UTC+01:00
Почтовый индекс	35000
Город-побратим	Коринф[d], Хрисуполис[d], Босанска-Дубитса[d], Делчево[d] һәм Верона
Официальный сайт	jagodina.org.rs [серб.]
Названо в честь	Светозар Маркович[d]
Код автомобильного номера	JA
Административно-территориальная единица	Ягодина[d]
Государство	Сербия;
Площадь	470;
Высота над уровнем моря	111
Является административным центром	Поморавский округ[d] һәм Ягодина[d]
Местный телефонный код	035
Официальное название	кир. серб. Светозарево; кир. серб. Ягодина; кир. серб. Ягодина
	Логотип РУВИКИ.Медиа Ягодина РУВИКИ.Медиада

Ягодина (серб. Јагодина) — Сербиянең Поморав округы Ягодина^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[2]^[3]^[4]

Географиясе

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 111 биеклектә урнашкан.

Климаты

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.^[5]

Демография

Искәрмәләр

↑ http://www.jagodina.org.rs/o-gradu/istorija/
↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

[_5d61827754866bcb-1] ttp://www.jagodina.org.rs/o-gradu/istorija/

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]