Кикинда

Кикинда
Кикинда
	Илтамга
Часовой пояс	UTC+01:00
Почтовый индекс	23300
Город-побратим	Жимболия[d], Нарвик[d], Ноф-ха-Галиль[d], Бихач, Приедор, Мәҗидия, Кишкунфеледьхаза[d], Kondoros[d], Nagydobos[d], Сольнок, Жилина, Силистра[d] һәм Решица
Официальный сайт	kikinda.rs
Код автомобильного номера	KI
Численность населения	38 065 кеше (2011);
Административно-территориальная единица	Кикинда[d]
Государство	Сербия;
Площадь	782;
Является административным центром	Северно-Банатский округ[d] һәм Кикинда[d]
Высота над уровнем моря	73
Местный телефонный код	0230
Континент	Европа
	Логотип РУВИКИ.Медиа Кикинда РУВИКИ.Медиада

Кикинда (серб. Кикинда) — Сербиянең Воеводина автоном крае Кикинда^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[1]^[2]^[3]

Географиясе

Урта Дунай тигезлегенең көньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 73 биеклектә урнашкан.

Климаты

Климат уртача, континенталь. Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Июльнең уртача температурасы 22 — 24 °C, гыйнварның -1,2 — 2,6 °C. Явым-төшем күләме елына 550-750 мм.^[4]

Демография

График временно недоступен. Старый тег <graph> отключён из соображений безопасности.

Статистика численности населения с 2011 по 2011
Год	Численность
2011	38 065

Искәрмәләр

↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[1]

[2]

[3]

[4]